Prehrambena Industrija - Srbija

Amerika poludela za turšijom – nestašica tegli, zatvarača i gumica

Od Mejna i Vermonta do Luizijane i Zapadne Virdžinije, baštovani su u problemu da pronađu prave tegle i posebne poklopce da ih bezbedno zatvore. Neki su se posle neuspešnog pretraživanja prodavnica okrenuli i onlajn ponudi.

„Svuda smo tražili“, kaže za Gardijan Vanesa Ver iz Hjurikejna u Zapadnoj Virdžiniji, objašnjavajući da je obišla šest prodavnica i nije uspela da pronađe sve što joj je potrebno za konzerviranje paradajza, ljutih paprika, kukuruza i kiselog kupusa.

Srećom, imala je tegle i zatvarače od prošle godine, ali ne i gumice, pa se dala u potragu. Čak je i svoj spas pokušala da pronađe onlajn, ali joj je cenkanje bilo veoma frustrirajuće.

Proizvođači tegli, zatvarača i buradi kažu da je došlo do ogromne potražnje za njihovim proizvodima, jer se sve više ljudi tokom pandemije okreće pravljenju zimnica.

„Potražnja je uzrokovala problem u snabdevanju, pa čak i nestašicu naših proizvoda. Da bi osvežili zalihe što je pre moguće, povećali smo proizvodnju stakla i pronašli dodatne proizvođače zatvarača“, rekao je portparol kompanije „Njuel brends“, u okviru koje posluje „Bol“ – proizvođač tegli i drugog pribora za konzerviranje.

Domaća radinost protiv straha od nestašice

Nestašica nije iznenadila Elizabet Andres, projektnu direktorku Nacionalnog centra za konzerviranje hrane.

„Čini se da nikada nije bilo više ljudi koji kisele i prave zimnice. Ove godine nas mnogo više ljudi zove da se raspitaju i informišu kako da sačuvaju svoje namirnice preko zime, a sve je veći broj učesnika naših virtuelnih časova“, objašnjava Andres, koja je i profesorka na Univerzitetu u Džordžiji.

Osim toga, veliki broj ljudi je prvi put posadio bašte ili proširio postojeće zasade zbog pandemijskih strahova od mogućih nestašica hrane ili želje da ne moraju da odlaze u prodavnice gde mogu da se zaraze.

Univerzitet u Vermontu otvorio je info-službu koja je u odnosu na prošlu godinu primila više od 500 imejlova i poziva novopečenih baštovana koji su tražili pomoć sa gajenjem biljaka i zaštitom od štetočina.

„Jasno je da je situacija sa kovidom stimulisala ljude da uzgajaju sopstvenu hranu, kao i da podele sa onima koji nemaju“, ističe Lisa Čuinard, koja radi u info-službi.